Predavanje 72.

Komunikacija i Povezivanje

Istina je izvan dosega mišljenja. Da bismo stvari mogli jasno videti, treba se izdići do svetla istine, a to ćemo uraditi izgrađivanjem mentala dok ne postane sposoban instrument na nižim planovima. Tada ćemo moći odvojiti važno od nevažnog. Znanja koja imamo su relativna i ne treba im pridavati prevelik značaj. Mental je pun utisaka, misli, htenja, želja, pružanja otpora, krivice, suptilnih nedovršenih komunikacija i bolnih emocija pretočenih u mentalne slike.

Put samorazvoja vodi kroz usavršavanje znanja i veština, htenja i smelosti koje znače život. Komunikacija je jedna od njih. Savršena, jasna, čista komunikacija predstavlja temelj na putu razvoja mentala. Mental je jednostavan, funkcioniše na principu programiranja. Ako smo nevešti u komunikaciji, gomilaćemo svakodnevno nove nečistoće. Komunikacija će biti čista ako su misli čiste.

Prava komunikacija je razmena informacija između dva Istinska bića kada se jedno Istinsko biće obraća drugom. Znamo da veliki broj nesporazuma među ljudima potiče od nepravilne komunikacije. Pravilna komunikacija se sastoji iz sledećih faza: dobijanje pažnje, uspostavljanje kontakta, sama komunikacija i potvrđivanje. Kada započinjemo komunikaciju, prvo ćemo videti da li imamo pažnju druge osobe, da li prihvata komunikaciju.

Za dobru komunikaciju potrebno je: pustiti drugog da govori, jer je to čin pažnje; ne prekidati drugog dok govori; pri govoru biti kratak i koncizan; ne truditi se ostaviti utisak, truditi se da nas se razume; nastojati da stvaramo spoljni mir bez koga nema ni unutrašnjeg mira; ne mešati teme ni govoriti u asocijacijama i zagonetkama. Govor treba da sledi red, da bude jasan i dovoljno glasan da nas drugi razumeju bez naprezanja.

Ako ljudi sa kojima komuniciramo misle da su neshvaćeni ili povređeni, nećemo prekidati komunikaciju već pažljivo saslušati sagovornika, shvatiti smisao, razumeti ga. često nemamo pravu predstavu o onome šta želimo saopštiti i ne iskazujemo stvari do kraja, što može da ostavi utisak zbrkanosti ili čak neiskrenosti. Naše nesvesne prepreke, loše misli, osećanja, kompleksi, pogrešno izgrađeni i neizgrađeni stavovi, strasti i neznanje, doprinose nepotpunom sporazumevanju. Rešenje je biti svestan komunikacije u trenutku kada se ona dešava.

Kontakt je osnova spiritualnog razvoja. To je veza koja postoji između nas. Ta veza je ljubav. Održavanje kontakta je stvar istrajavanja. Izbegavanje kontakta je posledica neznanja šta ljudsko biće uistinu jeste. Ako želimo znati šta je drugo ljudsko biće, treba da se otvorimo prema njemu. To je način da saznamo i oprostimo drugome, a to stvara osnovu za oprostiti sebi. Menjati treba sebe, a ne drugoga. Druge ljude ne treba osuđivati, prosuđivati, niti im deliti savete. Svoje probleme sami ćemo rešavati, ne opterećujući njima druge ljude. Ne forsirati nikoga jer to boli, nije delotvorno i donosi drugo od očekivanog. Ne kritikovati ni u kakvim zgodama jer potreba za takvom komunikacijom ukazuje da imamo u sebi sličan sadržaj koji smatramo prestupom i nismo ga nikome saopštili. Prestupe, koje smo napravili, treba obavezno saopštiti nekome u koga imamo poverenja. Ne negirati, jer je to pružanje otpora. Ne povređivati ljude istinom, sve se može saopštiti bez vređanja i bola. Naša sposobnost izbora donosi nam slobodu.

Komunikacijom ćemo uspeti da aktiviramo unutrašnji problem ako odvojimo sebe od njegovog direktnog delovanja i sagledamo ga sa potrebne distance. Zatim, treba oceniti afinitet i realnost komunikacije kao i stepen međusobnog slaganja. Ako smo potencijalni izazivači nevolja, ljudi će nas izbegavati, što ne treba da nas čudi. Energiju možemo osloboditi samo toliko koliko smo je u stanju obuzdati. Dobar emocionalni stav zadržaćemo ako prema sagovorniku osećamo sklonost, afinitet, simpatije, ako smo slični i ako nam je slična slika sveta koju smo kroz život stekli.

Ego je ono što mi mislimo da drugi misle o nama. Mi nismo ego, ali se pretvaramo da jesmo, da bismo ostali u kontaktu sa drugima. Ljudi primaju ono što im prezentujemo. Nema potrebe da održavamo ego da bismo kontaktirali, treba biti ono što jesmo i želeti sopstvenu istinu.

Mi smo deo celine i samo naša sopstvena otuđenost nam stvara privid posebnosti i izdvojenosti. Ne rađamo se da bismo opstali, nego da se povezujemo. Povezivanje je opstanak. Prosto je dirljivo videti ljude za vreme spiritualne prakse kako se iskreno raduju kada na trenutak uspeju da spoznaju jedinstvo sa drugim ljudskim bićem. Stanje, kada smo svesni svog Istinskog bića, zdravo je stanje. Komunikacija, kao čin ljubavi, od presudnog je značaja za naš spiritualni razvoj i prosveljenje.

Autor: Olga Rezo