Predavanje 87.

Kabala - Predavanje 1

Kabala je škola najranije hebrejske tradicije koja izražava jedinstvenu i fascinantnu perspektivu duhovnosti, stvaranja i odnosa između Boga Tvorca i Njegovih tvorevina u fizičkom svetu – a pre svega ljudi. Jezgro učenja Kabale je staro preko 4000 godina, čineći Kabalu jednim od najstarijih spiritualnih puteva na svetu. Put Kabale je većim delom bio nepoznat izvan hebrejske kulture sve dok nije isplivao na kratko u Španiji u 11. veku i po Evropi par vekova kasnije.

Mnoge spiritualne i mistične tradicije su bile pozajmljene iz kabalističkih tradicija, često preslikavajući prelepe i intrigantne simbole i dijagrame iz kabalističkih rukopisa bez potpunog razumevanja njihovog značenja. Na primer, 22 Velike Arkane iz Tarot karata bazirane su na interpretaciji dijagrama Kabalističkog Drveta Života. Mistične tradicije povezane sa Hrišćanstvom, Hermetizmom, Magijom, Numerologijom, Astrologijom i bezbroj drugih praksi i sistema verovanja bili su pod manjim ili većim uticajem Kabale. Ipak, kabalistička učenja u onome što bismo mogli nazvati “čistom formom” nisu bila dostupna širokoj publici sve do nedavno.

Kabala se zasniva na različitim tekstovima, a glavni među njima su Knjiga Stvaranja, Zohar i Tora. Veći deo tradicije se prenosio lično, usmenim putem, generacijama unazad. Knjiga stvaranja je prvi tekst kabalističke tradicije nastao pre više od 4000 godina. Zohar, ili Knjiga Sjaja je napisana pre oko 2000 godina i sadrži glavni skup kabalističkih učenja. Kabala je dostupnija u javnosti od 1922. godine kada je Rav Jehuda Ašlag preveo Zohar sa drevnog aramejskog na moderni hebrejski jezik i tako omogućo svima koji govore hebrejski da po prvi put proučavaju drevnu mudrost Zohara. Priče predstavljene u Tori, hrišćanima su poznatije kao Stari Zavet, i predstavljaju metaforičke kodove koji pomažu učenicima Kabale da razumeju izvesne ključne principe Knjige Stvaranja i Zohara.

Reč “Kabala”, bukvalno se prevodi kao “primanje”, što je jednostavna ali moćna reč u kontekstu Kabale. Pažnja je na primanju, ne na sebičan ili materijalistički način, već na duhovan način: primanje mudrosti, prosvetljenja i blagoslova od strane Tvorca. Proces primanja direktno od Tvorca može da se posmatra i kao nauka i kao umetnost. Kabalistička učenja iz Zohara se fokusiraju na proces razumevanja mehanizama univerzuma sa ciljem da se ponovo dođe do jedinstva sa Tvorcem. Kabalu neki naučnici upoređuju sa Velikom Teorijom Ujedinjenja koju fizičari još uvek pokušavaju da pronađu – ona je pogled na svet koji objašnjava i dekodira načine i misterije unverzuma kroz proučavanje i ličnu primenu svevažećih principa i odnosa. Proučavanjem Kabale, svako može da stekne uvid neophodan za postizanje “Konačnog Iskupljenja,” i ponovnog ujedinjenja sa Bogom.

Jedno od najvažnijih verovanja koje se pominje u Kabali je verovanje u reinkarnaciju. Kao i Hindusi i Budisti, kabalistička tradicija kaže da svi ljudi žive mnogostruke živote na Zemlji. Glavna razlika je ta što Kabala podučava da je konačna svrha ovih života da svi postignu spiritualno prosvetljenje da bi celo čovečanstvo moglo da se ponovo pridruži Tvorcu. Posle velikog biblijskog pada sve ljudske Duše su proizašle od Adama i Eve, i bile su uskraćene jedinstva sa Bogom. Uzrok biblijskog pada je sebičnost i želja Duše da bude Bog za sebe, što narušava princip Jedinstva sa Jednim. Lek za ovu situaciju dolazi kroz neprestani proces pokajanja i iskupljenja, gde se svaka duša rađa puno puta da bi postigla potrebni i određeni nivo spiritualnog razvoja kroz procese prosvetljenja. U ovom smislu je kabalistička perspektiva veoma slična budističkoj ili hinduističkoj perspektivi. Možda najvažnija razlika je ta što Kabala podučava da sve pale Duše moraju da budu prosvetljene da bi čovečanstvo dostiglo Konačno Iskupljenje i ponovo postalo jedno sa Tvorcem. Ukratko, niko nije iskupljen dok svi nisu iskupljeni. Ovaj pristup reinkarnaciji naglašava, između ostalog, odgovornost za celo čovečanstvo, jer naši lični životi i duhovni napredak su u direktnoj vezi sa svim Dušama koje postoje.

Jedan od najznačajnijih aspekata ovog intrigantnog duhovnog puta je da sledbenici Kabale vrlo često prihvataju religiozne puteve drugih. Za razliku od sveopšteg isključujućeg stava u različitim spiritualnim učenjima, učitelje Kabale ohrabruju sledbenike svih religija da proučavaju Kabalu i da pokušaju da primene njena učenja u svojim sopstvenim spiritualnim putovanjima. Na Kabalu treba gledati kao na mudrost iza određenja religioznih sekti i “izama.” Kabala je skup uvida koji nam daju pogled na univerzum, kroz oko Tvorca, tako da možemo da živimo strpljivo, u miru, prosvetljenju i mudrosti dok se potpuno ne formira izgubljena jezgra našeg mikrokosmosa. Tada će se ostvariti naš san i vapaj za ponovnim jedinstvom sa Jednim, sa Bogom.

Autor: Olga Rezo

Kabala — Predavanje 2 >>

Komentari: